Одбор за ратне ветеране Хрватског Сабора одлучио је да на загребачком гробљу Мирогој буде обновљено меморијално усташко гробље, на коме су сахрањени и домобрани.
Тако ће се, једни поред других, наћи кости готово 900 српске дјеце убијене на Козари и њихове убице. Невине жртве и њихови џелати.
Сви чланови Одбора из ХДЗ-а, гласали су за ову скандалозну, застрашујућу одлуку, а против је гласала само Катарина Пеовић из лијево оријентисане „Радничке фронте“. На њен приједлог, из закључка је, каже, макар склоњен израз „хрватска војска“, којим се усташе и домобрани претварају у формацију која није била колаборационистичка, а шта ће писати на споменицима, може само да се претпостави.
Она је истакала да ово није прва одлука којом неоусташво скрнави сјећање на невине жртве и антифашистичку борбу. На Мирогоју је већ постављен крст на коме пише „у славу за дуго сјећање на припаднике хрватске војске“. Додаје да је овакво понашање ХДЗ-а очекивано, али да је проблем настао грешком садашњег предсједника, тадашњег премијера Зоран Милановића, иако од некога ко се декларише као социјалиста то није очекивала..
НДХ – ВИЈЕКОВНА ТЕЖЊА ХРВАТСКОГ НАРОДА
Како је наведено у образложењу одлуке о уређењу гробља на чак 3.700 метара квадратних ће бити потрошено 300 хиљада евра, као и да је НДХ израз вијековне тежње хрватског народа. Поред тога се и цитира Фрањо Туђман, који је, подсјећа Пеовићева, и дао повод за ревизију историје.
Пеовићева додаје да антифашистичка удружења годинама упозоравају на овај проблем, али не само у Хрватској. Њена „Радничка фронта“ сматра да Европа, не само да благосиља дивљање усташа и других фашиста, већ и сама у томе учествује, да опасни историјски ревизионизам долази и из Европе.
РЕАКЦИЈЕ ИЗ СРБИЈЕ
Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида у Београду истиче да је пре свега као човјек згрожен овом антиљудском, антицивилизацијском одлуком, а затим и као историчар.
„Музеј ће обавијестити релевантне институције у Европи и свијету, посебно имајући у виду да се у непосредној близини тог усташког гробља, гробља највећих зликоваца и злочинаца налази и масовна гробница са готово 900 српске дјеце страдале услед посљедица злогласне офанзиве, односно нацистичко – усташког напада на Козару и поткозарје 1942. године. Једни до других наћи ће се невине жртве, недужна дјеца и зликовци који су на њих насрнули, то је застрашујуће“, истиче Ристић.
„Одлука је застрашујућа по својој симболичкој и стварној и политичкој поруци. Са друге стране, она је и антиуставна, имајући у виду преамбулу Устава Републике Хрватске, гдје се јасно одбацује Независна Држава Хрватска. Поставља се питање, како Сабор може да усвоји тај закључак, кад је то била војска НДХ, коју Хрватска Уставом снажно одбацује“, истиче Ристић.
Он додаје да ће Музеј о овоме прије свих обавијестити Јад Вашем, меморијалну установу за жртве холокауста, али и читав низ других институција, попут Меморијалног музеја холокауста у Сједињеним Државама, инситуција у Европи, али и ИХРА-у.
„То је Међународна међудржавна организација за образовање, истраживање и сјећање на холокауст у којој су Република Србија, али и Република Хрватска пуноправни чланови. Хрватска ће 2023. године и предсједавати том организацјом. Ако планира да га овим чином најави, то предсједавање ће очигледно бити веома проблематично“, навео је Ристић.
