Јарослав Черни рођен је 1. марта 1909. године у Сарајеву. Његов отац био је Чех и око 1890. године се доселио у Босну и Херцеговину, где је као градски инжењер у радио у Сарајеву. Јарославова мајка је била из породице Митричевић. Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву, а 1927. године је отишао на студије у Праг. Дипломирао је 1933. и вратио се у Сарајево, где се запослио у сарајевском водоводу.
У току окупације Југославије, 1942. године су га ухапсиле усташе и одвеле у логор Јасеновац, гдје је остао до краја рата. Послије ослобођења земље, вратио се у Сарајево и радио у Хидротехничком одсјеку Министарства грађевина Народне Републике Босне и Херцеговине. Године 1946. постао је руководилац хидротехничког пројектантског бироа у Сарајеву, гдје ради на пројектима многих важних хидротехничких објеката – хидроелектрана, водовода, мелиорација.
Године 1947. је премјештен у Савезни Хидробиро, у Београд и ускоро постаје његов директор. Убрзо потом, долази до реорганизације Хидробироа и формира се „Хидроелектропројект“, велика централна организација за пројектовање хидроелектрана и истражне радове. „Хидроелектропројект“ је под руководством Јарослава Черног, пројектовао прве велике хидроелектране – Зворник, Маврово, Јабланица, Власина, Винодол и др.
После реорганизације електропривреде постаје генерални инжењер за пројектовање хидроелектрана Дирекције за електрификацију Савјета за енергетику и екстрактивну индустрију и шеф експертске групе.
Умро је 29. децембра 1950. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.
Добитник је више награда и признања, међу којима су Орден рада првог реда и награду Савезне владе за 1949. годину. Његово име носи Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, као и улице у Београду и у Сарајеву.
Извор: Википедија
