Домаћинства источне Херцеговине не могу живјети искључиво од узгоја кромпира, али свако од њих, захваљујући компаративним предностима добре климе и географског окружења овога поднебља, може да живи од узгоја ове и других пољопривредних култура истовремено.
Овакав закључак донесен је на предавању о гајењу кромпира, које је у Требињу организовао УНДП, у оквиру пројекта конкурентне и иновативне домаће економије, гдје је речено да близина туристичких дестинација и 270 сунчаних дана дају двије жетве и добру продају.
За све то, како је истакнуто, треба да се прати такозвани ланац производње, који подразумијева избор квалитетног садног материјала, одговарајуће сорте, примјену свих агротехничких мјера, укључујући и дораду кромпира, његово сортирање, паковање, наступ на тржишту, као и брендирање.
„Кромпир у Херцеговини може да буде и те како исплатив управо у раној производњи када се цијена креће од 1,5 евра до 50 центи, када пристижу количине из других крајева, а када се просечној цијени од један евро дода и пластеничка производња, неколико ари може да буде врло профитабилно, тим прије што је ово пред култура неким другим културама, попут паприке и парадајза, тако да имамо двије жетве чак и на отвореном простору због топлог ваздуха“, објаснио је професор др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Земуну.
Специјалиста за кромпир др Живко Бугарчић, иако ради као консултант низоземске куће „Агрико“, каже да је потребно интензивирати домаћу производњу ради што мањег увоза из иностранства, а то се може постићи и производњом домаћег сјеменског кромпира, као и двоструком жетвом у току једне сезоне.
Произвођач кромпира Новак Мотика из Рогатице каже, иако не припада поднебљу гдје климатски услови омогућују два пута убирање плодова у једној сезони, да је управо на предавању у Рогатици стекао велико знање о производњи сјеменског и меркантилног кромпира, али да се стиче и добро знање о производњи младог кромпира у Херцеговини.
„Производња кромпира јесте врло скупа са великим улагањима у сјемену и осталом репроматеријалу, али када се има тржиште и може се продати све што је засијано, на већим површинама су веће и зараде и једино се тако исплати радити“, рекао је Мотика, који има производњу на око 30 хектара, са складиштима око 700 тона.
Извор: Независне новине
