Дубровачко подручје налази се у врло неизвјесној ситуацији кад се ради о темељним ресурсима, онима који се тичу воде. Говори то и анализа дипломираног инжењера грађевине Томислава Павише која је представљена 2017. године на Сабору хрватских градитеља у Цавтату, а с којом су упознате све надлежне институције, од Уреда предсједника Владе, преко Жупаније до опћина Конавле и Жупа дубровачка.
„Више воде ће нам требати сигурно. Не може се са сигурношћу рећи кад ће се то догодити, но неизвјесност у водоопскрби дубровачке регије постоји,“ сматра Павиша. При том су најугроженија изворишта Дубока Љута и Омбла.
РАДОВИ НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИШЊИЦЕ РЕФЛЕКТИРАЈУ СЕ НА НАШЕ ИЗВОРЕ
У свом раду Павиша подсјећа како је након изградње хидроелектрана на Требишњици и у Плату остварено побољшање режима малих вода на главним изворима питке воде на дубровачком подручју, чиме су повећани њихови природни минимуми. Но, стање би се због радова у сусједној БиХ, о којој овиси издашност извора на дубровачком подручју, могло битно погоршати, првенствено због оних на брани Горица, која се налази три, четири километра узводно од Требиња. У питању су радови на санацији процуривања воде у боковима бране који су започети, али нису настављени и није познато кад је планиран њихов довршетак.
Сливна подручја извора на дубровачком подручју, како подсјећа Павиша, у потпуности се налазе на подручју БиХ па је логично да се све промјене које се догађају на том подручју аутоматски рефлектирају и на споменуте изворе.
„Прије изградње хидроенергетских објеката ХЕ Требиње, ХЕ Дубровник и ЦХЕ Чапљина, у извор Омбла, поред вода из властитог слива, путем бројних понора, дотјецале су воде из сусједног слива Требишњице. Након завршетка изградње наведених објеката, долази до значајних промјена у режиму средњих и малих вода јер је главнина воде тунелом ХЕ Дубровник преусмјерена у Жупски заљев,“ наводи Павиша у свом раду.
Осим тога, ни мале воде Требишњице, упозорава Павиша, не могу доћи до Омбле јер је у њеном кориту изграђен бетонски канал. Тако је корито Требишњице претворено у канал који је обложен танком бетонском облогом, чиме је у потпуности спријечено губљење воде кроз поноре. Како упозорава Павиша, из тог је разлога осиромашен укупни капацитет вода на приобалним изворима дубровачких подручја, као и на лијевој обали Доње Неретве.
КАПАЦИТЕТИ ОМБЛЕ И ДУБОКЕ ЉУТЕ ВЕЋ СУ СЕ СМАЊИЛИ
Због свега тога, Павиша сматра како дубровачкој регији слиједи неизвјесно раздобље кад је ријеч о капацитету воде. Санацијски радови се у Требињу морају наставити, с обзиром на то да је угрожена стабилност тунелске цијеви и бокова бране, што би за посљедицу могло имати знатна смањења минималних протока према Омбли.
„Када знамо да је природни стогодишњи минимум Омбле износио 2,4 кубна метра у секунди, те да је притом око 2,0 кубна метра у секунди путем понора долазило из сусједног слива Требишњице, а у међувремену у кориту Требишњице изграђен је бетонски канал, смањење дотока из акумулације Горица знатно ће смањити и минималне воде Омбле. Када би се губици кроз еставелу на лијевом и кроз понорску зону у десном боку бране у потпуности зауставили, стогодишњи минимални проток Омбле смањио би се на око 500 литара у секунди, а то је данашњи капацитет црпне станице у Комолцу,“ наводи Павиша у свом раду, а најбоље се не пише ни Дубокој Љутој.
„Истовремено, минимална издашност извора Дубока Љута смањила би се на око 200 литара у секунди, колико износе данашњи губици у доводном тунелу ХЕ Дубровник, за вријеме када је електрана у погону. Међутим, у крајње негативном сценарију када би сушно раздобље наступило раније за вријеме редовног годишњег ремонта и када је доводни тунел празан, издашност Дубоке љуте додатно би се смањила за вриједност губитака у тунелу и на крају раздобља ремонта извор би готово пресушио. Будући да ће се радови на требињском подручју наставити јер је угрожена стабилност тунелске цијеви и повећан узгон у боковима бране, сасвим је сигурно да ће се минимални протоци додатно смањити, а то значи да прије свега на извору Дубока Љута неће бити довољно воде за потребе развоја, а вјеројатно ни за задовољење садашњих потреба за питком водом Жупе дубровачке и западног дијела Конавала,“ упозорава Павиша.
Према подацима с којима располаже, расположиви вишак воде Дубоке Љуте, у односу на 2011. годину, смањио се за преко 75 посто. Због санације оштећене бетонске облоге на доводном каналу од Требиња до Завале, која је завршена концем 2017., те због изнадпросјечне суше, расположиви вишак Омбле, у односу на 2016. годину, смањио се за преко 50 посто.
„НЕ МОЖЕМО СЕ ПРАВИТИ ДА СЕ ТО НАС НЕ ТИЧЕ…“
С цијелом ситуацијом упознат је и начелник Опћине Конавле Божо Ласић који је казао како постоје показатељи према којима Дубока љута, поготово тијеком љетних мјесеци, има мање воде него иначе, а када се изграде сви планирани капацитети у Купарима и Жупи дубровачкој уопће те Цавтату, питање је хоће ли подручја имати достатну количину воде.
„У Конавлима смо тога итекако свјесни. Стога је један од наших будућих пројекта и изградња прстена који ће омогућити опскрбу воде за цијеле Конавле из ријеке Љуте, која не припада требињском него орјенском сливу. То значи како више нећемо овисити само о извору Дубоке Љуте,“ изјавио је Ласић.
Каже како се не можемо ‘затворити у орахову љуску’ те се правити како се оно што се догађа у сусједству не тиче и дубровачког подручја, а при томе мисли на градњу на Иваници, али и требињски аеродром. Кршки терен је порозан и чињеница је како све што се догађа на Иваници или требињском подручју, аутоматски утјече и околиш на дубровачком, а прије свега на воде.
„И Омбла и Дубока Љута припадају сливу Требишњице. Било каква загађеност која би се догодила у њиховим водама утјецала би и на нашу воду, и то је чињеница. Мене не брине толико градња требињског аеродрома као таква, нека сватко код себе ради што жели, али под увјетом да другоме не ради штету. Мене више брину начини на којима се у сусједству господари отпадом и водом јер све то неминовно утјече и на наш околиш, првенствено воду,“ изјавио је Ласић који стога подржава став жупског начелника Силвија Нарделлија како се довод воде према требињском подручју треба увјетовати градњом канализацијском сустава на Иваници. Каже – није то хир ни злочеста намјера, него схваћање да неизграђена канализација и неријешено питање оборинских вода на Иваници може загадити водотокове у Жупи. А то онда значи проблем с којим би се могли сусрести и становници дубровачког подручја.
Дубровачки дневник
